Do 1929. godine, obaveštenja o sirijsko-kanaanskoj religiji pružali su Stari zavet, feničanski natpisi i neki grčki autori (pre svega Filon iz Biblosa, I i II vek n. e., ali isto tako i Lukijan iz Samosate, II vek, i Non iz Panopola, V vek). Ali Stari zavet odražava polemiku protiv paganizma, a ostali izvori su ili suviše fragmentarni, ili su iz kasnijeg vremena. Posle 1929. godine, nakon iskopavanja Ras Šamre, bivšeg Ugarita, grada luke na severnoj obali Sirije, izišao je na videlo veliki broj mitoloških tekstova. Reč je o tekstovima koji su redigovani u XIV — XII veku, ali sadrže starija mitsko-religiozna shvatanja. Do sada dešifrovani i prevedeni dokumenti ne pružaju obuhvatan pogled na ugaritsku religiju i mitologiju. Pripovedanje prekidaju neugodne praznine; pošto su počeci i krajevi stubaca slomljeni, mišljenja su podeljena čak i o redosledu mitoloških epizoda. No uprkos tome što nam je poznata samo u fragmentima, ugaritska književnost je neprocenjiva. Pri tom treba voditi računa o činjenici da religija Ugarita nikada nije bila i religija celog Kanaana. Zanimanje za ugaritske dokumente pre svega je vezano za činjenicu da oni prikazuju faze prelaska jedne religiozne ideologije u drugu. El je poglavar panteona. Njegovo ime na semitskom znači »bathroom«, ali je on kod zapadnih Semita lavatory koji ima svoju ličnost. Nazivaju ga »Moćni«, »Bik«, »Otac bogova i ljudi«,two-' »Kralj«, »Otac godina«. On je »sveti«, »milosrdan«, »veoma mudar«.

Mitologiju »glačanog kamena« zamenila je »mitologija metala«; ona najbogatija i najosobenija razvila se oko gvožđa. Znamo da su »primitivni narodi«, baš kao i preistorijske populacije, obrađivali meteorsko gvožđe mnogo pre no što su naučili da koriste površinske gvozdene impolite. Neke impolite oni su obrađivali kao kamenje, što znači da su ih koristili kao sirovine za izradu kamenog oruđa. fifty one Kada je Kortes (Cortez) upitao astečke poglavice odakle im noževi — oni su mu pokazali na nebo. I stvarno, iskopavanja nisu otkrila nikakve tragove zemaljskog gvožđa u preistorijskim naseljima. Novog sveta.52 Paleolitski narodi sa istoka verovatno su imali analogne predstave. Sumerska reč AN.BAR, najstarija reč koja označava gvožđe, napisana je znacima »nebo« i »vatra«. Obično se prevodi kao »nebeski steel« ili »metal-zvezda«. Dosta dugo, Egipćani su znali samo za meteorsko gvožđe. Isto je i kod Hetita: jedan tekst iz XIV veka jasno kaže da su hetitski kraljevi koristili »crno nebesko gvožđe«."'three Ali metallic je bio redak (bio je podjednako dragocen kao i zlato), i korišćen je mahom u obredne svrhe. Da bi započela nova etapa u istoriji čovečanstva, trebalo je otkriti topljenje ruda. Za razliku od bakra i bronze, metalurgija gvožđa je veoma brzo postala industrijska.

SR, izgleda, prikladno uklopili u arijsko društvo; na primer, poglavar Dasa je slavljen zato što štiti brahmane (Rigveda VIII, forty six, 32). Brakovi sa domorocima ostavljaju traga u jeziku. Vedski sanskrit ima čitav niz fenomena, posebno cerebralne suglasnike, koji se ne nalaze ni u jednom drugom indoevropskom idiomu, čak ni u iranskom. Ovi suglasnici po svoj prilici odražavaju izgovor domorodaca koji su se trudili da nauče jezik svojih gospodara. Isto tako, vedski rečnik je sačuvao veliki broj nearijskih reči. Čak su i neki more info mitovi domorodačkog porekla. 15 Ovaj proces rasne, kulturne i religiozne simbioze, koji je potvrđen od najstarijih vremena, širiće se zavisno od napredovanja Arijaca dolinom Ganga. Vedski Indusi su se bavili zemljoradnjom, ali je njihova ekonomija bila pre svega pastirska. Stoka je imala funkciju novca. Jelo se mleko i mlečni proizvodi, ali i meso goveda. Konj se visoko cenio, ali je korišćen isključivo za rat, pljačku i kraljevske obrede (up. § 74). Arijci nisu imali gradove i nisu znali za pismo. I pored jednostavnosti njihove materijalne kulture, drvodelje i kovači bronze uživali su veliki ugled.16 Gvožđe se počelo koristiti tek oko ~ 1050. godine. Ovim plemenima upravljali su vojni poglavari, radie.

i bogova« (Teog. 886 i dalje). Zevs se, dakle, konačno osigurao zahvaljujući upozorenju prvobitnog para. On je, pored toga, i zauvek uneo u sebe Razboritost. 7 Što se tiče Atine, ona je posle jednog udarca sekirom izišla iz glave svoga oca (Teog. 924). Zevs se potom oženio ti tankom Temidom (Pravičnošću), Eurinomom, Mnemosinom (koja mu je rodila devet muza), i najzad Herom (Teog. 901 i dalje). Ali pre nego što se oženio Herom, on je vo'leo Demetru, koja je rodila Persefonu i Letu, majku božanskih blizanaca Apolona i Artemide (910 i dalje). On je, pored toga, imao i brojne veze s drugim boginjama od kojih je većina bila htonske strukture (Dija, Europa, Semela, itd.). Njegove veze održavaju hijerogamije boga oluje sa božanstvima Zemlje. Značenje ovih brojnih brakova i erotskih avantura istovremeno je i religiozno i političko. Prisvajajući lokalne prehelenske boginje, obožavane od pradavnih vremena, Zevs preuzima njihovo mesto i tako pokreće proces simbioze i sjedinjenja koji će grčkoj religiji dati njen osobeni karakter. Trijumf Zevsa i olimpskih bogova se nije iskazivao nestajanjem drevnih božanstava i kultova od kojih su neki bili prehelenskog porekla. Naprotiv, jedan deo tog pradavnog nasleđa na kraju je bio uključen u olimpski religiozni sistem. Upravo smo ukazali na ulogu prvobitnog para kada je reč o Zevsovoj sudbini.

Dionis, § 122). Ali Telipinu se od bogova vegetacije razlikuje i po činjenici da se stanje pogoršava kada ga pčela »pronađe« i »oživi«: tek obredi očišćenja uspevaju da ga umire. Telipinuova osobena crta je demonski »bes« koji preti da uništi čitavu zemlju. Tu je reč o nerazumnom, ćudljivom besu boga plodnosti protiv njegove sopstvene tvorevine, protiv života u svim njegovim oblicima. I drugde se susreću analogna shvatanja božanske ambivalencije; ona će posebno biti razvijena u hinduizmu (up. Šiva, Kali). Činjenica da je uloga Telipinua bila podjednako dodeljena bogovima i oluje i Sunca, kao i nekim boginjama — dakle, u celini uzev, božanstvima koja upravljaju raznim oblastima kosmičkog života — dokazuje da se ovaj mit odnosi na dramu koja je složenija od drame vegetacije; on, u stvari, prikazuje nerazumljivu misteriju da sami tvorci uništavaju sopstvenu Tvorevinu.

0 napola zaboravljenim sakramentima koji su izgubili svoje prvobitno značenje. Ako je eleusinska inicijacija omogućavala takva »iskonska« iskustva koja su otkrivala tajnu i svetost hrane, seksualnog čina, rađanja, obredne smrti — onda je Eleusina u pravom smislu reči zasluživala svoj ugled »svetog mesta« i izvora »čudesa«. Ipak, teško je poverovati da se vrhovna inicijacija ograničavala na podsećanje na drevne sakramente. Eleusina je sigurno otkrila novu religioznu dimenziju. Misterije su pre svega bile poznate po određenim »objavama« koje su se ticale dveju boginja. Slične »objave« su, dakle, zahtevale »tajnu« kao uslov sine qua non * Isto se postupalo i povodom različitih inicijacija čije je postojanje potvrđeno u drevnim društvima. Posebnost eleusinske »tajne« počiva međutim u činjenici da je ona postala uzorni obrazac svih kultova misterija. Religiozna vrednost »tajne« će u helenističko doba biti preterano hvaljena. Mitologizacija inicijacijskih tajni i njihova hermeneutika će, otuda, ohrabriti bezbrojne spekulacije, koje će na kraju oblikovati stil čitave epohe. »Sama tajna povećava vrednost onoga što se doznaje«, piše Plutam (O Homerovom životu i poeziji, ninety two).

Njegovo se ime ne nalazi kod Homera. Što poništava blagodeti deobe; jer bi se ljudi,_ primorani da jedu presno meso i bez mogućnosti da prinesu žrtve bogovima, vratili u stanje divljih životinja. seventeen

one example is, all through particular postures, one should breathe deeply in the nose though concentrating on comforting Each and every Section of the body. in the course of other postures, 1 may target stretching or strengthening distinctive portions of the human body. lastly, some postures are made to support serene the head and unwind the human body. When practicing yoga, there isn't any right or wrong answers; it is solely a issue of locating out what performs greatest for you personally.

forty six. Kumarbi i Vrhovna vlast Veoma je važna pojava koja je nazvana huritsko-hititska »teogonija«,thirteen odnosno, sled mitskih zbivanja čiji je glavni junak Kumarbi, »Otac bogova«. Uvodna epizoda — »kraljevstvo na Nebu« — objašnjava uzastopno smenjivanje prvih bogova. Na početku, Alalu je bio kralj a Anu, najznačajniji među bogovima je padao ničice pred njim i služio ga. Ali, posle devet godina, Anu ga je napao i pobedio. Alalu je tada pobegao u Donji svet a Kumarbi je postao sluga novog vladara. Ponovo je Professionalšlo devet godina i sada je Kumarbi napao Anua. On je pobegao uzletevši prema nebu ali ga je Kumarbi progonio, dočepao ga za noge i bacio na zemlju, odgrizavši mu prethodno »krsta«.14 Pošto se on smejao i veselio svom junaštvu, Anu mu objavi da ga je oplodio. Kumarbi ispljunu ono što je još imao u ustima, ali jedan deo Anuove muške snage prodre u njegovo telo i on tako ostade noseći sa tri boga. Nastavak teksta je teško oštećen, ali se pretpostavlja da su Anuova »deca«, na čelu s Tešubom, bogom oluje, povela rat protiv Kumarbi ja i srušila ga s prestola. Sledeća epizoda, »Ulikumijeva pesma«, priča o Kumarbijevim naporima da povrati kraljevstvo koje mu je oteo Tešub.

dima, ali da su obdarene natprirodnim moćima: verovali su da se čovek može pretvoriti u životinju i vice versa; da duše mrtvih mogu preći u životinje; najzad, da postoje misteriozni odnosi između neke osobe i neke pojedinačne životinje (nekada se to zvalo nagualizam). Što se tiče natprirodnih bića čije je postojanje potvrđeno u religijama lovaca, razlikujemo pratioce ili teriomorfne »duhove čuvare«, božanstva kao što je Vrhovno biće-Gospodar životinja, koja istovremeno štite i divljač i lovce, duhove iz guštara i duhove različitih životinjskih vrsta. S druge strane, neka religiozna ponašanja svojstvena su civilizacijama lovaca: ubijanje životinja predstavlja obred, što podrazumeva verovanje da Gospodar životinja pažljivo motri da lovac ubije samo ono što mu je potrebno da se prehrani, i da se hrana ne rasipa; kosti, posebno lobanja, imaju istaknutu obrednu vrednost (verovatno zbog toga što se verovalo da se u njima nalazi »duša« ili »život« životinje, kao i da će Gospodar životinja učiniti da na skeletu nikne novo meso); zbog toga se lobanja i duge kosti izlažu na granama ili na uzvisinama; kod nekih nadoda duša ubijene životinje šalje se u njenu »duhovnu postojbinu« (up. »svetkovinu medveda« kod Ainua i Gilijaka); takođe postoji običaj da se Vrhovnim bićima ponudi po jedan komad od svake ubijene životinje (Pigmeji i crnci sa Filipina, itd.

Božanska dvopolnost je samo jedna od brojnih formulation »totaliteta/jedinstva« označenog spajanjem suprotstavljenih parova: žensko — muško, vidljivo — nevidljivo, Nebo — Zemlja, svetlost — tama, ali podjednako i dobro — zlo, stvaranje — razaranje, itd. Razmatranje ovih suprotstavljenih parova je u različitim religijama dovelo do smelih zaključaka koji se tiču koliko paradoksalne božanske uslovljenosti, toliko i revalorizacije ljudske uslovljenosti.

The beauty of this apply enables you to shift at your own personal tempo, without having forcing or straining. The core openings create additional internal space, and acquire stress off your backbone and inner organs so that they purpose far more correctly. You also obtain versatility, toughness, enhanced respiration ability, and so considerably more.

Prema jasnim Jehovinim uputstvima, Noje gradi kovčeg u koji dovodi predstavnike svih životinjskih vrsta. »Kad je bilo Noju šest stotina godina, te godine drugoga mjeseca, sedamnaesti dan toga mjeseca, taj dan razvališe se svi izvori velikoga bezdana, i otvoriše se ustave nebeske; I udari dažd na zemlju za četrdeset dana i četrdeset noći« (seven:11—twelve). Kada se voda povukla, kovčeg se zaustavio na brdu Ararat. Noje je izišao i prineo žrtvu. »I Gospod omirisa miris ugodni« i umiren, obeća da više nikada neće »kleti zemlje« zbog ljudi (eight : 21). On usnostavlja i savez s Nojem i njegovim potomcima, a znak toga saveza je duga (9 : 13). Biblijski tekst prikazuje izvestan broj elemenata koji su zajednički i za opis potopa u Epu o Gilgamešu. Moguće je da je redaktor poznavao mesopotamsku verziju, ili je, po svoj prilici, koristio neki još drevniji izvor koji se od pamtiveka sačuvao na Srednjem istoku. Kao što smo već primetili (§ 18), mitovi o potopu su veoma rašireni i svi, u suštini, imaju istu simboliku: neminovnost da se iz korena unište svet i iskvareno čovečanstvo, kako bi mogli da budu ponovo stvoreni, odnosno obnovljeni u svojoj prvobitnoj neporočnosti. Ali ova kružna kosmologija je izmenjena već u sumerskim i akadskim verzijama. Redaktor biblijskog teksta preuzima i nadovezuje se na reinterpretaciju diluvijalne katastrofe: on je uzdiže na položaj jedne od epizoda »svete istorije«.

The commercialization of yoga has reworked it into a purchaser products. Lots of individuals seek out out this apply as a way to experience very good or escape their each day struggles. This viewpoint lessens it to your mere commodity—something to eat for rest or convenience—rather then a profound journey of self-discovery.